Zna­mo da, pa­ra­dok­sal­no, ni­šta de­mo­krat­sko ne­ma u De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta i da oni u tre­ćim i pe­tim eša­lo­ni­ma, kao i oni u Skup­šti­ni, pro­sto mo­ra­ju da mi­sle še­fo­vom gla­vom, oci­je­nio je Alek­san­dar Bo­žo­vić, član Glav­nog od­bo­ra De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re i pot­pred­sjed­nik Od­bo­ra De­mo­kra­ta Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ca. Bo­žo­vić je re­a­go­vao na op­tu­žbe Da­ni­ce Ni­ko­lić iz Slu­žbe za in­fo­r­mi­sa­nje DPS-a, či­me se po­le­mi­ka iz­me­đu De­mo­kra­ta i De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta na­sta­vlja.
– Na­kon po­sled­njeg sa­op­šte­nja De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, ko­ja se tuk na utuk do­pi­su­je sa na­ma – valj­da za­to što smo, ka­ko ka­žu, ma­la stran­ka i ne­ja­ki – jav­nost je upo­zna­ta sa dvi­je ve­o­ma va­žne či­nje­ni­ce – da DPS uop­šte ima Slu­žbu za in­for­mi­sa­nje i da ta slu­žba, ipak, ne­što ra­di. Po sve­mu što smo či­ta­li u po­sled­nje vri­je­me, to se ni­kad ne bi re­klo. Ka­ko ra­di – bo­lje da Đu­ka­no­vić, Si­mo­vić, Ob­rad Mi­šo Sta­ni­šić i osta­li na­sta­ve da im pi­šu nji­ho­va po­zna­ta re­a­go­va­nja, bar zna­mo da su ori­gi­nal­na – re­kao je Bo­žo­vić u sa­op­šte­nju do­sta­vlje­nom „Da­nu”.
Ka­ko je po­ja­snio, ova­ko bli­je­da ko­pi­ja i po­na­vlja­nje „še­fo­vih” ri­je­či od stra­ne oso­ba za ko­je po­sto­ji sum­nja da su ne­za­ko­ni­to za­po­sle­ne uop­šte ne po­bu­đu­je ni­ka­kvu že­lju da im se od­go­vo­ri.
– Bo­lje re­ći, ne bi po­bu­đi­va­lo da se ne ra­di o go­mi­li ne­i­sti­na i is­pra­znih flo­sku­la ko­je do­la­ze od par­ti­je či­ji je „kum” pri­znao da je šef or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ji je na sat „za­ra­đi­vao” de­se­ti­ne hi­lja­da eura, dok je, sko­ro na sli­čan na­čin, uve­se­lja­vao glad­ne pri­sta­li­ce na tri­bi­na­ma DPS-a – po­ru­čio je Bo­žo­vić.
Po nje­go­vom su­du, bi­lo ka­ko bi­lo ono što je naj­va­žni­je – evo, do­če­ka­smo da „is­ko­pa­ju” ne­ko­ga ko će da pot­pi­še sa­op­šte­nje za jav­nost.
– Sve osta­lo je isto. Na­do­bud­nost, pri­kri­ve­ni strah ko­ji po­ka­zu­ju kroz pa­ra­no­ju i osje­ćaj da im se pri­je­ti, iz­bje­ga­va­nje od­go­vo­ra na ključ­na pi­ta­nja ko­ja se ti­ču nji­ho­vog lo­po­vlu­ka i be­za­ko­nja, a ko­ja tan­gi­ra­ju sva­ko­dnev­ni ži­vot gra­đa­na Cr­ne Go­re, jer su du­bo­ko za­dr­la u nji­hov bu­džet. Za­mi­sli­te tu par­ti­ju u ko­joj, sa jed­ne stra­ne, na sto grd­nih ja­da na­đo­še pot­pi­sni­ka sa­op­šte­nja, a u ko­joj se, sa dru­ge stra­ne, utr­ku­ju ko će pri­je da pot­pi­še spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce za vi­še­mi­li­on­ske kra­đe i dru­ga ogre­še­nja o ovu dr­ža­vu i gra­đa­ne. Na svu sre­ću, do­ći će vri­je­me kad će i spo­ra­zu­mi ma­nje da se štan­cu­ju, a vi­še da se u kon­tra­dik­tor­nom sud­skom po­stup­ku do­ka­zu­je stvar­na šte­ta, kri­vi­ca za nju i iz­ri­ču ade­kvat­ne ka­zne – sma­tra Bo­žo­vić.
Ka­ko na­vo­di, isto je i to što kad god De­mo­kra­te po­me­nu da će se mo­ra­ti vra­ti­ti sva­ki euro opljač­ka­nog nov­ca i od­le­ža­ti sva­ki dan za­tvo­ra, iz DPS-a uglas, kao di­je­te ko­je zna da je kri­vo, vi­ču – ovo je pri­jet­nja.
– Ni­je to, go­spo­do, pri­jet­nja. To se zo­ve pro­iz­vod prav­ne dr­ža­ve i vla­da­vi­ne pra­va. Pri­jet­nja bi bi­la kad bi vam se u iz­gled sta­vlja­lo ne­ko zlo ko­je ni­je u skla­du sa za­ko­nom. Pri­jet­nja ni­je obe­ća­nje da će, sa­gla­sno za­ko­ni­ma i svim do­ka­zi­ma ko­ji ča­me u fi­o­ka­ma tu­ži­la­štva, prav­da sti­ći sva­ko­ga od vas po za­slu­zi. I za 20 go­di­na sve mo­že­te da pro­mi­je­ni­te – i ide­o­lo­gi­ju za 180 ste­pe­ni i „stra­te­ške part­ne­re”, ali da na­pi­še­te sa­op­šte­nje, a da ne po­me­ne­te Mi­lo­vog sta­rog dru­ga Ko­štu­ni­cu – to ne bi­va. Fa­le još čet­ni­ci, Mi­lo­še­vić, 1918. on­da 1941. go­di­na, 1992. i 2006. go­di­na i pro­tiv­ni­ke dr­ža­ve ste ap­sol­vi­ra­li. Sa­mo još da ču­je­mo ne­što o Li­men­ki, Te­le­ko­mu, Li­stin­gu, Ca­ri­na­ma, KAP-u, Du­van­skom, do­me­nu.me, Del­ti, Ba­za­ru, za­va­ri­va­či­ma auspu­ha, džem­pe­ra­ši­ma ko­ji su u isto­ri­ju otje­ra­li one ko­ji su obr­nu­li dva jag­nje­ta, pa „obr­nu­li” de­set mi­li­jar­di – na­veo je Bo­žo­vić.
Ka­ko ka­že, „ni­šta ni o bra­cu, se­ki, si­no­vi­ma, kće­ri­ma, ku­mo­vi­ma, dru­go­vi­ma i osta­lim `dobitnicima` tran­zi­ci­je”.
– Ni­šta o rad­ni­ci­ma na uli­ca­ma. Ni­šta o maj­ka­ma i uki­da­nju nji­ho­vih na­kna­da. Na kra­ju, baš me za­ni­ma ka­ko utvr­di­ste da 100.000 lju­di mi­sle kao vi? Zna­mo mi da, pa­ra­dok­sal­no, ni­šta de­mo­krat­sko ne­ma u De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta i da vi u tre­ćim i pe­tim eša­lo­ni­ma, kao i oni u Skup­šti­ni, pro­sto mo­ra­te da mi­sli­te še­fo­vom gla­vom – za­klju­ču­je Bo­žo­vić.
M.V.


Čla­no­vi vam sa­da ci­je­pa­ju član­ske kar­te

Alek­san­dar Bo­žo­vić po­ru­čio je DPS-u da bo­lje ažu­ri­ra­ju evi­den­ci­ju čla­no­va.
– Jer su i u Bu­dvi, i u Ko­to­ru, i u Her­ceg No­vom, i u Moj­kov­cu, i na Ce­ti­nju, i na Ža­blja­ku, i u Plje­vlji­ma ci­je­le po­ro­di­ce či­ji su čla­no­vi ne­ka­da bi­li čla­no­vi DPS-a pred na­šim mla­di­ma po­ci­je­pa­li va­še član­ske kar­te. I va­kat je bio vi­še. I sve ih je vi­še. To je naj­bo­lji znak da će­mo vas iz­vr­nu­ti iz sva­ke fo­te­lje iz ko­je ste ova­ko „usre­ći­li” gra­đa­ne i dr­ža­vu – is­ta­kao je Bo­žo­vić.